Balansirana ishrana uključuje većinu namirnica (voće, povrće, meso, mleko, žitarice i neke vrste „dobrih“ masti). Kombinacija i odgovarajuća količina ovih namirnica treba da obezbedi na dnevnom nivou dovoljno kalorija za potrebe bazalnog metabolizma i fizičke aktivnosti, kao i za održavanje telesne težine u granicama normalnih vrednosti.

Evo nekih razloga zašto se preporučuje da ishrana bude raznovrsna, redovna i umerena:

1. Lakše se gube neželjeni kilogrami.
   Zdrava, balansirana ishrana koja uključuje dosta voća i svežeg ili barenog povrća, može pomoći u boljem regulisanju telesne težine. Veća zastupljenost vlakana u ishrani smanjuje unos kalorija.
2. Sa druge strane, zdrava ishrana može pomoći i u povećanju telesne mase.
   Ishrana bazirana na zdravim mastima i proteinima utiče na pravilan razvoj mišićne mase, tako da kilogrami koji se dobijaju uglavnom su na račun zdrave mišićne mase.
3. Smanjivanje rizika od nastanka dijabetesa tip II.
   Loše navike u ishrani i gojaznost su glavni faktori rizika (pored fizičke neaktivnosti) za razvoj insulinske rezistencije i dijabetesa tip II.
4. Smanjivanje rizika od određenih vrsta malignih bolesti.
   Loša ishrana, upotreba alkohola u velikim količinama i gojaznost su faktori rizika za veći broj malignih bolesti. Svakodnevna upotreba velikih količina masne hrane povećava rizik za karcinom kolona, materice i prostate, a gojaznost povećava rizik i od tumora dojke, kolona, jednjaka, materice i jajnika.
5. Prenošenje zdravih navika deci.
   Deca uče od roditelja. Kako očekivati od deteta da jede brokole, ako vi, kao roditelj jedete čips? Posebno je loše u najmlađem uzrastu navikavati decu na grickalice prepune veštačkih zaslađivača i pojačivača ukusa. Kad dete jednom proba hranu tako intenzivnog ukusa, teško da ćete uspeti nakon toga da ga nagovorite da jede šargarepu ili karfiol.
6. Ne morate da se oslanjate na dijetetske suplemente.
   Upotreba zdrave, uravnotežene, raznovrsne hrane obezbeđuje dovoljno vitamina, minerala, proteina i drugih hranljivih materija, pa je i potreba za upotrebom dijetetskih suplemenata manja.
7. Osećaj viška energije.
   Zdrava ishrana obezbeđuje dovoljan dnevni unos ugljenih hidrata iz voća i povrća, zajedno sa vitaminima B-kompleksa, i daje osećaj viška energije, bez osećaja težine.
8. Dovoljan unos biljnih vlakana.
   Biljna vlakna su potrebna u svakodnevnoj ishrani, za održavanje zdravlja digestivnog sistema, i normalnih vrednosti masnoće i šećera u krvi.
9. Uravnoteženom ishranom unosite više dobrih nego loših masti.
   Balansirana ishrana obezbeđuje unos više omega-3 masnih kiselina, na račun drugih, manje korisnih, ili čak štetnih po organizam.
10. Smanjuje se prekomerni unos natrijuma.
    Preveliki svakodnevni unos natrijuma može voditi do trajnog povećanja visine krvnog pritiska, koji povećava mogućnost nastanka kardiovaskularnih komplikacija. Sveže pripremljene namirnice, umereno slane, smanjuju preteran unos soli iz prerađenih proizvoda (konzerve, suvomesnati proizvodi).