Vlakna su sastavni delovi biljnih ćelija, koji u tankom crevu ne podležu procesu varenja, dok se u debelom crevu, pod dejstvom bakterija, samo delimično razlažu. Uglavnom se sastoje od složenih ugljenih hidrata- celuloze, hemiceluloze, pektina, lignina, biljne gume, biljne smole.
Ukoliko su vlakna nerastvorljiva u vodi imaju važnu ulogu u prevenciji intestinalnih poremećaja, dok su vlakna rastvorljiva u vodi važna za regulisanje dijabetesa, snižavanje holesterola u krvi i lečenje gojaznosti. Za razliku od makronutrijensa (proteina, masti, drugih ugljenih hidrata) koji organizmu daju energiju, biljna vlakna predstavljaju važan izvor vitamina i minerala. Međutim, nemaju sva vlakna istu ulogu u organizmu.
Dijetna vlakna su danas u žiži interesovanja zbog toga što je dokazano da snižavaju nivo masti u krvi i tako sprečavaju čitav niz oboljenja savremenog čoveka, pre svega ateroskleroze.
Neke od najbitnijih uloga biljnih vlakana su:
1. Prevencija srčanih oboljenja.
2. Snižavanje holesterola.
3. Održavanje opšteg zdravlja.
4. Regulacija šećera u krvi.
5. Sprečavanje opstipacije.
6. Prevencija karcinoma debelog creva, dojke, divertikuloze debelog creva.
7. Sprečavanje gojaznosti.
8. Visok sadržaj fitoestrogena, biljnih hormona.
9. Eliminacija teških metala iz organizma.
10. Antioksidativno dejstvo.
Vlakna rastvorljiva u vodi.
Usporavaju oslobađanje glukoze u krvi jer ova vlakna vezuju vodu iz crevnog sadržaja koji postaje gušći. Nakon toga sledi hormonski odgovor, to jest smanjuje se lučenje insulina, što je značajno za regulaciju šećera kod dijabetičara.
Ova vlakna snižavaju nivo holesterola jer se vezuju za žučne kiseline i soli povezane sa holesterolom, stimulišući tako njihovo izlučivanje iz organizma.
Vlakna nerastvorljiva u vodi.
Ova vrsta vlakana se ne rastvaraju pod dejstvom bakterija iz zidova creva i imaju laksativni efekat. Masa stolice se povećava i ubrzava se njen prolazak kroz debelo crevo, budući da vlakna bubre u vodi koju apsorbuju iz creva. Ukoliko postoji deficit biljnih vlakana u ishrani, treba ih svakako uvoditi, ali postepeno, jer u suprotnom može doći do iritacije creva i nadutosti stomaka, gasova, dijareje. Kada se jede hrana bogata vlaknima, veoma je bitno povećati unos tečnosti u organizam jer u suprotnom može takođe doći do iritacije creva. Preporuka je da se uzima 25-30 grama vlakana dnevno. Deca nakon druge godine mogu početi sa konzumiranjem vlakana po formuli: godine plus 5gr/dan. Važan je i odnos rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana , koji bi trebao da bude 1:1 (idealnu srazmeru imaju ovsene mekinje).
Beta- glukani borac protiv patogena.
Vlakna koja su poznata pod nazivom beta- glukani predstavljaju raznovrsnu grupu jedinjenja koja se sadrže u mekinjama žitarica, celulozi, pekarskom kvascu, gljivama i bakterijama. Istraživanja su pokazala da beta-glukani u ljudskom organizmu aktiviraju ključne ćelije imunološkog odgovora, (fagocite, makrofage, neutrofile, eozinofile) i podstiču ih na brže prepoznavanje i uništavanje patogenih mikroorganizama kojima smo svakodnevno izloženi. Pokazalo se da ova vlakna potenciraju funkcije imunoloških ćelija, neutrofila i kada je reč o prepoznavanju i uništavanju ćelija raka. Neutrofili su najbrojnija vrsta bele krvne loze, koja prvo napada “uljeza”. Kako one prirodno ne mogu identifikovati ćelije raka, u tome im pomažu beta-glukani koji se vezuju kao receptori za membranu neutrofila, što znači da upravo oni prepoznaju ćelije tumora.
Beta-glukani pomažu u slučaju:
-virusnih infekcija
-bakterijskih upala (npr. Ešerihija Coli).
-parazitskih i gljivičnih oboljenja.
-hematoloških oboljenja i anemije.
-tumorskih oboljenja.
-alergija.
-izloženosti agresivnim vidovima terapije: hemoterapiji, radioterapiji,
-autoimunih bolesti ( ulcerozni kolitis, lupus, artritis).
-iscrpljenosti organizma nakon bolesti, operacija, stresa.