U toku zimskih meseci najviše je porodičnih praznika, u toku kojih se po običaju unose veće količine hrane. Pored većeg unosa hrane, u toku zime obično smo i manje fizički aktivni.

Dobijanje na težini u toku zime ne bi trebalo da bude problem, ako računamo da će se tih nekoliko kilograma više izgubiti u toku drugog dela godine. Međutim, u većini slučajeva to nije tako.

Jedna studija pokazala je da se na nedeljnom nivou u toku zimskih meseci dobije za preko 500% više na težini, u odnosu na druga godišnja doba. Ovaj višak kilograma se uglavnom ne izgubi tokom godine, posebno kada su u pitanju gojazne osobe.

Jedan od najefikasnijih, ali i najmanje popularnih načina da se spreči dobijanje na težini u toku zime, svakako je kontrolisan unos hrane. Praznici su vreme za opuštanje i uživanje. Sa pogledom na bogatu trpezu i veliki izbor različitih jela, veoma je teško ustručavati se i voditi računa o izboru jela i veličini porcije.

Ako posmatramo sastav jela na uobičajenoj prazničnoj trpezi, uglavnom se radi o visokokaloričnim kombinacijama masti, šećera i proteina, odnosno, kombinacijama njihovih “loših” varijanti. Masti, šećeri i proteini su materije od kojih je izgrađeno naše telo, i materije koje naše telo koristi kao izvor energije. Nažalost, sa povećanjem upotrebe glukoznog, glukozno-fruktuznog sirupa, različitih tzv. pojačivača ukusa, loših masti (margarin pre svih), sastav gotovih proizvoda koje koristimo u ishrani izgubio je puno na hranljivim sastojcima u korist tzv. praznih kalorija, ili još gore, sastojaka sa direktnim ili indirektnim štetnim dejstvom na naše zdravlje.

Dakle, pored količine hrane koja se unosi u toku obroka, podjednako je važan sastav istih.

Neke od preporuka za smanjenje dobijanja na težini u toku zime su:

• U pripremi hrane nemojte koristiti margarin! Maslac ili buter su neuporedivo bolji, kvalitetniji i povrh svega zdraviji izbor.

• Čitajte deklaracije proizvoda! Kada kupujete namirnice za pripremu prazničnih jela, birajte one koje ne sadrže pojačivače ukusa, glukozni sirup, boje i druge aditive. Npr. ako vam je potrebna čokolada za kuvanje, izaberite onu sa što većim procentom kakao delova, sa manje masti biljnog porekla. Najbolji pojačivači ukusa su začini, kojih srećom imamo u izobilju. Umesto puno soli, dodajte mešavinu aromatičnih začina, koji ne samo da neće opteretiti bubrege, već mogu i da blagotvorno deluju na varenje, funkciju jetre, bubrega i drugih organa (kurkuma, kari, piskavica, karanfilić, biber, ruzmarin, bosiljak i mnogi drugi).

• Obezbedite dovoljno povrća i voća u pripremi hrane, po mogućstvu sa što manje termičke obrade, kako bi se očuvale hranljive materije.

• Smanjite unos gaziranih napitaka. Nakon obilnog obroka, čaša gazirane mineralne vode daje nam osećaj olakšanja, boljeg varenja. Međutim, ukoliko se radi o mineralnoj vodi sa većim sadržajem natrijuma, posebno nakon slanog obroka, ova kombinacija može biti veliko opterećenje za bubrege.

• Birajte meso. Ako već ne možete odoleti većoj količini hrane, makar se potrudite oko izbora namirnica. Meso ne bi trebalo kombinovati sa puno hleba, testenine, krompira i drugim namirnicama koje su bogate šećerima. Sastav mesa je takav da omogućava unos dovoljno proteina, sa malo šećera, pa je ishrana sa više proteina povezana sa manjim porastom masnih naslaga, a većim porastom mišićne mase.