Kalijum čuva srce

kalijumOptimalan nivo kalijuma u organizmu od ključnog je značaja za naše zdravlje. Ovaj mineral je od ključnog značaja za dobro funkcionisanje srca i kontrakcije skeletnih i glatkih mišića u telu. Nivo kalijuma je usko povezan sa količinom natrijuma i magnezijuma u ljudskom telu, jer ta trojka održava balans elektrolita u našem organizmu.
Ukoliko u našem organizmu nema dovoljno kalijuma, govorimo o hipokalijemiji. Ako ga pak ima previše, govorimo o hiperkalijemiji, s tim što se ovi pojmovi odnose na nivo kalijuma u krvi.
Zašto ne možemo bez kalijuma?
Od nivoa kalijuma u ćeliji zavisi električna aktivnost ćelija, održavanje srčanog ritma i kontrakcija skeletnih mišića i glatkih mišića (digestivni trakt). Najčešći simptomi poremećaja nivoa kalijuma u organizmu su mišićna paraliza, podrigivanje, mučnina i poremećaji srčanog ritma. Ako primetite da bilo koji od ovih simptoma traje duže, obavezno se javite lekaru.
Nivo kalijuma u organizmu se ispituje EKG zapisom i rutinskim laboratorijskim analizama, a radi potpunijih rezultata se radi ispitivanje nivoa glukoze, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, tireoidnih hormona, jer hipertireoza može prouzrokovati gubitak kalijuma.
Važnost zdravih bubrega.
Većina ljudi unosi dovoljne količine kalijuma jedući voće i povrće bogato ovim mineralom. Kalijum se većinom apsorbuje u digestivnom traktu, odmah nakon obroka. Za izlučivanje viška kalijuma odgovorni su bubrezi, mada se to može postići i putem stolice, naročito usled obilnih dijareja. Rad bubrega u mnogome utiče na nivo kalijuma u organizmu. U slučaju zatajivanja bubrega, dolazi do nagomilavanja raznih supstanci u krvi, uključujući i kalijum. Što može dovesti do hiperkalijemije. S druge strane, renalni gubitak kalijuma može dovesti do hipokalijemije. To se dešava kod bolesnika sa upalom bubrega, tumorom na nadbubrežnim žlezdama, nekrozom i dijabetesnom ketoacidozom.
Kada dolazi do poremećaja?
Manjak kalijuma u organizmu se javlja u slučaju poremećaja rasporeda, odnosno distribucije postojećeg kalijuma, što obično prati metaboličku acidozu (povećanu kiselost krvi), anabolizam, hipotermiju i razne hormonske poremećaje. Prilikom upotrebe ili zloupotrebe diuretika može doći do gubitka kalijuma iz bubrega, a isto se može desiti ako postoji tumor ili poremećaj u radu nadbubrežnih žlezda. Upotreba laksativa, dijareja ili pojačano znojenje takođe mogu dovesti do gubitka kalijuma, a ovaj poremećaj se javlja i kao neželjeni efekat upotrebe pojedinih lekova. Hipokalijemija se češće javlja kod osoba koje imaju neki poremećaj ishrane, poput anoreksije, bulimije, obolelih od side, kao i kod alkoholičara. S druge strane osnovni uzrok povišenog nivoa kalijuma u krvi jeste bubrežna slabost, ali i bolesti nadbubrežnih žlezda i primena nekih lekova (ACE inhibitori, lekovi protiv bolova i diuretici koji štede kalijum). Razne povrede i opekotine koje doprinose uništavanju crvenih krvnih zrnaca takođe mogu dovesti do hiperkalijemije.
Prepoznajte simptome!
Slabost, malaksalost, grčevi u rukama i nogama, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, zatvor, zujanje u ušima, lupanje i preskakanje srca, smanjeno mokrenje, pojačan osećaj žeđi, nizak krvni pritisak i promene ponašanja-ukazuju na hipokalijemiju. Ukoliko je nivo kalijuma na veoma niskom nivou, može doći do zastoja u radu srca, zbog čega se mora blagovremeno reagovati. Međutim, sve dok ovaj poremećaj izaziva niz simptoma, hiperkalijemija ne mora davati nikakve simptome, mada se u nekim slučajevima javljaju poremećaj u radu srca, slab puls, mučnina i podrigivanje te mišićna paraliza. Ako se hiperkalijemija ne tretira na vreme, može se pogoršavati, a u najtežim slučajevima prouzrokovati infarkt ili smrt.
Lažna uzbuna
S druge strane, može doći do povišenog ili sniženog nivoa kalijuma u krvnoj plazmi, ali bez uticaja na ukupan nivo kalijuma u organizmu. Tada se govori o pseudohipokalijemiji, odnosno pseudohiperkalijemiji, a ova stanja najčešće ne zahtevaju medicinski tretman.
Hitna intervencija.
Ukoliko hipokalijemija uzrokuje poremećaje srčanog ritma ili neke druge, teže simptome, neophodna je hina lekarska intervencija. Tada se koncentracija kalijuma koriguje davanjem infuzije sa rastvorom kalijuma (KCL), s tim što je u ovoj situaciji pažljivo praćenje bolesnika od ključnog značaja. S druge strane , kada postoji povišena koncentracija serumskog kalijuma, takođe može biti neophodno bolničko lečenje, najčešće u bolničkim uslovima. U tom slučaju, snižavanje vrednosti kalijuma može se postići davanjem infuzije šećera, odnosno glukoze, s malim dozama insulina. Zahvaljujući tome, kalijum iz krvi prelazi u ćelije. U nekim situacijama, prilikom lečenja koriste se soda bikarbona i diuretici, s tim što se može primeniti i veštački bubreg (hemodijaliza).