Magnezijum se poslednjih godina  velikom brzinom našao na vrhu lestvice popularnih dodataka ishrani i lekovitih sredstava. Razlog tome je to što je on jako bitan za mnoge fiziološke funkcije organizma i pri tome je jako pristupačan i neškodljiv po zdravlje.
Magnezijum kao mineral igra jako važnu ulogu u metabolizmu i o tome svedoči činjenica da je potreban za odvijanje više od 300 enzimskih reakcija u telu. Dnevne potrebe za magnezijumom su od 300 do 420 mg dnevno, zavisno od pola i životnog doba. Muškarcima je potrebno više magnezijuma dnevno, a preporučena srednja doza za oba pola je 375 mg.
Epidemija manjka magnezijuma
Istraživanja su pokazala da približno polovina stanovništva u razvijenim zemljama sveta ne unosi dovoljne količine magnezijuma putem ishrane. Najznačajniji izvor magnezijuma su razne semenke, orašasti plodovi, integralne žitarice. Nije čudo što je ishrana siromašna tim mineralom, posebno ako se uzme u obzir da se tipična, zapadnjačka ishrana bazira na industrijski prerađenoj hrani i retko sadrži značajne količine namirnica bogatih magnezijumom. U tim slučajevima su posebno korisni dodaci ishrani koji sadrže magnezijum. Osim kao o dodatku ishrani u poslednje vreme se razmatra o delovanju magnezijuma i njegovoj ulozi u prevenciji i terapiji mnogih bolesti i stanja sa kojima se ranije nije povezivao. Na primer, neka od novih saznanja pokazuju da magnezijum može štititi od metaboličkog sindroma. Jako je važan i za dijabetičare jer igra ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Magnezijum bitan za kosti, zube i mišiće
Oko 60 % ukupnog magnezijuma u organizmu se nalazi u kostima, jer je ovaj mineral sastavni deo površine hidroksiapatita, glavnog sastojaka koštanog tkiva. Magnezijum nema samo strukturnu ulogu u koštanom sistemu nego je i bitan za apsorpciju kalcijuma i njegovu ugradnju u kosti. Budući da ima ključnu ulogu u mineralizaciji kostiju, dovoljan unos magnezijuma je bitan i u majčinom trbuhu kada počinje proces formiranja ovih struktura. Posebnu važnost dobija tokom prve dve godine života kada kosti rastu i postaju tvrđe, kao i tokom celog detinjstva i puberteta za postizanje dobre mineralizacije kostiju. Ako se u ovim ključnim periodima života razvije dobra koštana masa, postojaće manji rizik tokom života od nastanka osteoporoze i preloma kostiju.
Magnezijum učestvuje i u izgradnji zubne gleđi na dva načina. Prvo, on ulazi u sastav hidroksiapatita, glavnog sastojaka zubne gleđi, Drugo, on učestvuje u resorpciji kalcijuma neophodnog za izgradnju zuba.
Nedostatak magnezijuma u organizmu se povezuje sa nastankom simptoma poput umora u mišićima, iscrpljenosti, depresije, razdražljivosti, glavobolje, nesanice, aritmije, dijabetesa… Ovaj mineral je neophodan za održavanje optimalne koncentracije kiseonika u organizmu kao i za podizanje nivoa energije.Nedostatak magnezijuma u organizmu dovodi do povećanja potreba organizma za kiseonikom, kao i do brzog umaranja organizma. Ovaj važan mineral ima ulogu u mnogim ćelijskim procesima. Ima uticaj na dobijanje energije u mišićnim ćelijama, tako da njegov nedostatak uzrokuje pojavu mišićne slabosti. Nedostatak magnezijuma može izazvati i manjak kalijuma u organizmu koji je takođe bitan za procese transporta energije u ćelijama. Zbog toga je primena magnezijuma češća u populaciji sportista, na prvom mestu zbog otklanjanja grčeva u mišićima.
Povećane potrebe za magnezijumom u trudnoći
Posebnu važnost magnezijum ima tokom trudnoće. Potrebe za magnezijumom tokom trudnoće rastu. Magnezijum ima pozitivan efekat u trudnoći jer deluje blago laksativno, sprečava kontrakcije materice, smanjuje grčeve, i može smanjiti migrenozne bolove. Kod žena u reproduktivnom periodu porebe za magnezijumom iznose oko 310 mg, dok se tokom trudnoće povećavaju na 350 mg. Nedostatak magnezijuma u ishrani dovodi do zatvora, a povećani unos magnezijuma dovodi do blago laksativnog dejstva. Ovaj efekat ima jer magnezijum opušta mišićne ćelije creva i pomaže u zadržavanju vode u debelom crevu. U trudnoći njegova važnost je velika jer smanjuje rizik od nastanka prevremenih kontrakcija materice i ublažava grčeve mišića.Grčevi u mišićima su posebno učestali u poslednjim mesecima trudnoće.