Zahvaljujući novim dijagnostičkim procedurama, Alchajmerova bolest se može otkriti u ranim stadijumima, što je presudno za što duže očuvanje funkcije mozga.
Iako mnogi dijagnozu Alchajmerove bolesti ne shvataju ozbiljno, treba znati da ovo oboljenje zauzima četvrto mesto među najčešćim uzročnicima smrtnosti u razvijenim zemljama sveta, odmah posle kardiovaskularnih oboljenja, raka i moždanog udara. Dakle, nije u pitanju obična staračka zaboravnost, već teška razarujuća bolest, koja ima uticaj na porodicu i okolinu obolele osobe.
Alchajmerova bolest je degenerativno oboljenje mozga koje oštećuje neurone u moždanoj kori, što dovodi do gubitka pamćenja i pacijenti, kako bolest napreduje, sve teže obavljaju i najjednostavnije radnje. Kod obolelih dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, smanjenja sposobnosti govora, snalaženja u vremenu i prostoru, pa i samostalne brige o sebi. To veoma loše utiče na kvalitet života, narušava duševno zdravlje kako pacijenta, tako i njegove porodice. Ovo oboljenje smatra se osnovnim uzrokom senilne demencije, za koju se nekada smatralo da je sastavni deo starenja. Danas se zna da to nije slučaj, jer ono ne pogađa sve ljude u poznim godinama, a s druge strane, može se javiti i u tridesetim godinama života.
Glavni krivci-geni.
Tačan uzrok nastanka bolesti još uvek nije poznat, ali se zna da genetski poremećaji mogu podstaći njen razvoj. Međutim, i neki drugi poremećaji u genetskom materijalu mogu doprineti nastanku Alchajmerove bolesti. Pred toga, ustanovljeno je da neka oboljenja, poput visokog krvnog pritiska, ateroskleroze, visokog nivoa holesterola ili drugih kardiovaskularnih oboljenja, mogu predstavljati faktore rizika za pojavu demencije, isto kao i povrede glave ili konstantno udisanje otrovnih gasova, naročito onih koji sadrže visok procenat aluminijuma.
Zaboravnost-prvi simptom.
Alchajmerova bolest se razvija postepeno: pacijent u početku ima problem sa usvajanjem novih informacija i često ne može da se seti gde je ostavio stvari koje svakodnevno koristi. Kasnije se javljaju otežano prisećanje određenih događaja i problemi s njihovim prepričavanjem, pri čemu oboleli teško pronalazi prave reči. Kako bolest napreduje, pacijent gubi svaki pojam o vremenu i ne može odrediti koji je dan, mesec i godina. Takođe, postaje dezorijentisan, teško se snalazi čak i u poznatom okruženju. Na kraju amnezija toliko napreduje da pacijent ne prepoznaje ni najbliže rođake i postaje nesposoban da se brine o sebi. Progresija bolesti je praćena poremećajima spavanja, anksioznošću, impulsivnošću, agresivnošću, apatijom, depresijom, halicunacijama.
Nove dijagnostičke metode.
Pouzdana dijagnoza ovog oboljenja donedavno nije bila moguća, odnosno mogla se postaviti samo nakon smrti pacijenta, jer se jedino tada moždano tkivo može pregledati pod mikroskopom. Upravo zbog toga, mnoge obolele osobe su lutale sa dijagnozom, jer su ih lekari vodili prvenstveno eliminisanjem drugih uzoraka demencije- moždanog udara, depresije, alkoholizma, upotrebe droga. Danas se biomarkerima može dijagnoza postaviti u početnom stadijumu. Pored toga, važna su i genetska ispitivanja, kao i neuroimidžing kojima se prate promene u hipokampusu (deo mozga zadužen za pamćenje) i koriste se kombinovano PET, CT i NMR snimanja.
Očuvajte pamćenje.
Teško je preventivno uticati na oboljenje koje je genetski uslovljeno, ali nije nemoguće. Određenim mentalnim vežbama moguće je održavati mozak u kondiciji, te usporiti gubitak pamćenja. Pacijentima se preporučuje da što manje gledaju televizijski program, da više čitaju literaturu koja zahteva intelektualni napor kao i da rešavaju enigmatiku. Pored toga, lekoviti preparati na bazi ginka imaju pozitivan uticaj na moždane funkcije. U svakodnevnim aktivnostima, obolelima mnogo pomažu podsetnici, beleške kao i povezivanje određenih stvari sa pesmama ili stihovima. Najbolji efekti u lečenju se postižu u ranim fazama bolesti, na koju je, kada napreduje teško uticati, te oboleli često postaje potpuno zavistan od tuđe nege i pomoći. Stoga su savremena istraživanja usmerena upravo na što ranije otkrivanje Alchajmerove bolesti. Delovanje lekova je usmereno na povećanje nivoa neurotransmitera acetilholina u mozgu, što se postiže inhibitorima acetilholinestaraze, enzima koji utiče na razlaganje acetilholina u mozgu.