S prvim prolećnim danima, kada sunce grane, trebalo bi da imamo više energije i da se osećamo bolje i odmornije. Međutim, kod nekih ljudi se baš tada ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti. O čemu se zapravo radi i zbog čega se to dešava?
Reč je o takozvanom prolećnom umoru. Prolećni umor je stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Najčešći simptomi prolećnog umora su malaksalost, pospanost, slaba koncentracija, razdražljivost, depresivnost, glavobolja i brzo zamaranje.
Manjak vitamina i minerala.
Iako ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, smatra se da je glavni krivac nedostatak vitamina (naročito B kompleksa i C vitamina) i minerala usled jednolične zimske ishrane koja se bazira uglavnom na prekomernom unosu mesa i nedovoljnih količina voća i povrća u organizam. Još jedan od uzroka je nedovoljna količina tečnosti koja se unosi zimi u organizam, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Fizička neaktivnost je takođe jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, jer je on često povezan sa povećanjem telesne težine tokom zimskih meseci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo.
Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime, slabije izlaganje suncu i shodno tome, nedostatak vitamina D.
Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Organizam se sporo adaptira na atmosferske promene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenljivo vreme, niži vazdušni pritisak).
Najzad, stres, duvan, alkohol povećavaju dejstvo slobodnih radikala, čestica koje oštećuju organizam na nivou ćelije i direktno se suprostavljaju antioksidansima, na prvom mestu C vitaminu.
Bolest ili nešto drugo?
Bez obzira što skoro svaka druga osoba ima problema sa prolećnim umorom, koji bez sumnje remeti svakodnevne aktivnosti, ovo stanje nije definisano kao bolest, pa samim tim ne postoje ni specifični dijagnostički testovi za njegovo otkrivanje. Iako neke bolesti imaju slične simptome, najčešće nema potrebe za laboratorijskim analizama i dijagnostikom ukoliko tegobe ne traju duže od 4 nedelje. U suprotnom, potrebno je javiti se lekaru da bi se isključile druge bolesti koje takođe mogu dovesti do malaksalosti (anemija, hipotireoza, srčana insuficijencija, infekcije…).
Prolećni i hronični umor- dva različita stanja.
Prolećni umor podjednako pogađa osobe oba pola i svih starossnih grupa, a tegobe mogu imati i sasvim zdravi ljudi i oni koji pate od neke hronične bolesti. Tegobe uzrokovane ovim stanjem podsećaju na depresiju. Tokom zime se smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i melanholično. Kod većine osoba sa takvim simptomima nije reč o pravoj depresija, mada postoji neka povezanost na hemijskom nivou.Prolećni i hronični umor ne treba mešati, to nije isto stanje. Hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom i traje znatno duže od prolećnog.
Kako ga pobediti?
Prolećni umor nestaje posle nekoliko nedelja, ne zahteva lečenje, ali se savetuju zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost, redovan san i boravak na svežem vazduhu. Ovo će ublažiti tegobe i skratiti njihovo trajanje.