Spelta- zaboravljena žitarica.

speltaSpelta ( Triticum aestivum ssp. spelta ili krupnik ) je vrsta pšenice, koja se koristi u humanoj ishrani vekovima. Do prve polovine 20.veka je bila masovno korišćena, kada ukrštanja različitih sorti i popularizacija žitarica sa većim prinosom, speltu stavljaju po strani toliko da postaje zaboravljena. Međutim, buđenjem ekološke svesti savremenog čoveka, osamdesetih godina XX veka ona se vraća na sve liste preporučenih namirnica za svakodnevnu upotrebu.
Prednost spelte u odnosu na ostale žitarice se ogleda u tome što je nutritivno bogata namirnicama, a sa druge strane poljoprivredno nezahtevna u pogledu uzgajanja . Spelta ima više vrsta i ona koja se danas koristi je nastala ukrštanjem sa mekom/običnom pšenicom. Zrno spelte ima debelu opnu koja je bolje štiti od insekata, od pesticida i drugih otrovnih materija pa je i vrlo pogodna za organski uzgoj. Gajenje spelte se ne razlikuje od gajenja obične pšenice, izuzev skromnije primene mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu biljaka. Zbog toga je njeno gajenje rentabilnije od obične pšenice.
Hranjljivi sastojci spelte
U pogledu hemijskog sastava dominiraju belančevine, esencijalne aminokiseline, masti, fitosteroli, dijetetska vlakna, minerali i vitamini. Često se može naći podatak u literaturi da svojim hemijskim sastavom obezbeđuje sve potrebne hranljive sastojke za život čoveka. Od aminokiselina u najvećem procentu su prisutni leucin, metionin, fenilalanin i triptofan. Fenilalanin učestvuje u sintezi dopamina, noradrenalina i adrenalina, što je bitno za funkcionisanje čovekovog organizma. Triptofan učestvuje u sintezi serotonina, što opet ukazuje na lekovitost zrna spelte. Od vitamina najviše sadrži vitamin B1, B2, niacin, kao i vitamin B12, a u pogledu minerala prednjače magnezijum, fosfor, selen, cink. Ono što izdvaja speltu u poređenju sa drugim namirnicama jeste vezanost minerala za organski ugljenik, što doprinosi lakšoj i kompletnijoj apsorpciji u organizmu. Naročito je zanimljivo i to da su dijetetska vlakna spelte lako rastvorljiva u vodi , što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Upravo zato i gluten iz spelte koji je rastvorljiv u vodi, pri grejanju se razlaže i lakše je svarljiv u poređenju sa glutenom koji se nalazi u pšenici i koji obrazuje kuglice. Takođe, shodno tome da je biljna vrsta koja se pretežno uzgaja organski, ne sadrži u sebi inhibitore enzima koji utiču na varenje.
Spelta i zdravlje
O lekovitom dejstvu spelte ima mnogo podataka u literaturi. Fokus naučne zajednice poslednjih godina pored heljde, amaranta, kinoe, sirka, kamuta usmeren je i na speltu. Hranljive materije u spelti ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. Hleb od spelte i proizvodi od spelte se posebno preporučuju sportistima. Svojim sastavom spelta može pozitivni uticati na podizanje imuniteta, utiče na snižavanje holesterola, odličan je izbor kod osoba koje su anemične.
U kineskoj tradicionalnoj medicino postoje podaci da jei spelta namirnica koja greje, ali i hidrira organizam, jača slezinu i pankreas. Preporučuje se osobama koje su iscrpljene i malaksale, naročito usled problema sa digestivnim traktom (dijareja, konstipacija, grčevi…). Na tržištu se mogu naći svi proizvodi od spelte, meko brašno, integralno brašno, testenina, griz, pekarski proizvodi. U Srbiji postoje par domaćinstava koja su svoju proizvodnju usmerila samo na uzgajanja ove žitarice. U poslednje vreme je jako popularna upotrebe svežeg soka od trave spelte u cilju uticaja na maligne ćelije zbog jako velikog sadržaja hlorofila u travnatim izdancima spelte. Ove tvrdnje su još uvek u fazi naučnog i kliničkog dokazivanja.