Omega-3 su specifične polinezasićene masne kiseline. Za razliku od zasićenih masnih kiselina koje naš organizam može sam da stvara, nezasićene masne kiseline se moraju unositi ishranom.

Najpoznatije omega-3 masne kiseline su:

• ALA ili alfalinoleinska kiselina. ALA je zastupljena u biljkama kao što su zeleno lisnato povrće, laneno i čija seme, soja, orah i dr. ALA je omega-3 masna kiselina kratkog lanca koja se u organizmu može koristiti za sintezu drugih omega-3 masnih kiselina dužeg lanca, mada ovaj proces nije posebno efikasan.
• EPA ili eikozapentanoična kiselina je dugolančana masna kiselina koje ima u ribi, algama i krilovom ulju. EPA i DHA su omega-3 masne kiseline koje su našem organizmu potrebne u većoj količini za obavljanje različitih procesa.
• ETA ili eikozatetranoična kiselina je manje poznata omega-3 masna kiselina dugog lanca koje ima npr. u dagnjama. U poslednje vreme se sve više ukazuje na značaj ove masne kiseline. Smatra se da može da utiče na smanjenje produkcije nekih drguih masnih kiselina sa proinflamatornim delovanjem (ARA npr.)
• DHA ili dokozoheksaenoična kiselina se takođe može naći u masnijoj ribi, algama i krilovom ulju. Naš organizam može da konvertuje DHA u EPA, u cilju očuvanja ravnoteže u koncentraciji ove dve masne kiseline u organizmu.

Preporučeni dnevni unos omega-3 masnik kiselina kreće se oko 250-500mg EPA i DHA u kombinaciji. Ova doza se može i povećati kod određenih kategorija, kao što su osobe sa srčanim i kardiovaskularnim problemima, depresijom, anksioznošću ili malignim bolestima.

Ukoliko se potrebne doze omega-3 ne mogu obezbediti ishranom, postoji mogućnost unošenja ovih masnih kiselina u obliku suplemenata.