Giht je bolest koja danas pogađa sve više ljudi širom planete. Kako se pretpostavlja, ishrana ima značajan uticaj kako na razvoj, tako i na lečenje mnogih oboljenja, pa i ovog. Kada je ovo oboljenje zglobova u pitanju, čak i zvanična medicina navodi da je jedan od mogućih uzroka njegovog nastanka upravo nepravilna ishrana, pa lečenje obuhvata i promenu prehrambenih navika. Naime, giht je u prošlosti bio poznat i pod nazivom “bolest kraljeva”, jer su nekada od njega obolevali isključivo imućni, odnosno ljudi koji su mogli sebi da priušte hrane i pića u izobilju. Upravo je promena jelovnika prvi korak u lečenju, a kao veoma delotvorni pokazali su se preparati na bazi koprive, cikorije, aktivnog uglja i kamilice, od kojih se prave izvanredni čajevi protiv gihta.

Koji su prvi simptomi gihta i kako nastaje? Giht se javlja obično nakon 40. godine života i čak je 20 puta češći kod muške populacije, dok se giht kod žena razvija uglavnom nakon menopauze. On je jedan od nekoliko najčešćih tipova artritisa i predstavlja upalu zglobova uzrokovanu nakupljanjem kristala mokraćne kiseline u vezivnom tkivu zgloba, međuzglobnim prostorima, tetivama, hrskavici, ili na svim pomenutim mestima. Do porasta mokraćne kiseline u krvi dolazi onda kada telo poveća njenu proizvodnju ili kada je bubrezi ne eliminišu u potrebnoj količini.

Giht je bolest koja se javlja u svoje četiri faze. Prva faza je asimptomatska, što znači da simptomi gihta potpuno izostaju, a sami oboleli nisu ni svesni postojanja oboljenja. Druga faza je akutna i prepoznaje se po pojavi crvenila, otoka i iznenadnog bola u zglobu, koji je na dodir vruć i osetljiv. Tada simptomi  gihta obično traju od pet do deset dana. Treća faza je poznata kao međukritična i karakterišu je intervali bez simptoma, između dve epizode napada. Kod većine ljudi drugi napad se javlja u periodu od šest meseci do dve godine nakon prvog napada, dok u nekim slučajevima pacijenti ne osećaju simptome čak pet do deset godina. Četvrta i najteža faza je hronična, a njene karakteristike su stalni bolovi u zglobovima, njihova ukočenost, ograničena pokretljivost i pojava gnojnih čireva na koži oko zgloba. 

Kako izgleda napad i koliko je opasan? Napad počinje naglo, obično u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, tako da obolelom smeta čak i dodir pokrivača. U većini slučajeva biva zahvaćen jedan zglob, obično samo nožnog palca, ali bolest može početi i na dva ili više zglobova. Osim što se giht na nozi javlja na zglobu palca, najčešće su pogođeni i skočni zglob, zglob kolena, ručni zglob, lakat, ali i cela noga ili ruka.

Kako se bolest dijagnostikuje i leči medikamentima. Svaki lekar već na osnovu  grube kliničke slike može da posumnja na giht, a  svoje sumnje dodatno će potvrditi detaljnim laboratorijskim analizama. Ponekad je potrebno uzeti na analizu uzorak zglobne (sinovijalne) tečnosti iz zahvaćenog zgloba da bi se bolest potvrdila. U nekim slučajevima i rendgenski snimak može da pomogne u postavljanju dijagnoze. Potpuno izlečenje gihta nije moguće, ali  on se svakako može držati pod kontrolom. Neprijatne tegobe na zglobovima ublažavaju se protivupalnim lekovima i analgeticima, kortikosteroidima, kao i promenom životnih navika.
Ovde je veoma važno napomenuti, da navedenu terapiju može prepisati isključivo lekar, te da nikako ne posežete sami za bilo kakvim lekovima.

Ukoliko ste sigurni da su navedeni simptomi prisutni kod vas, najpre morate otići na pregled kod specijaliste, pa tek nakon postavljanja dijagnoze smete primeniti terapiju. Ishrana kod gihta isključuje namirnice bogate purinima. Jedno od najvažijih pravila u ishrani obolelilih od gihta jeste da se izbegavaju namirnice bogate purinima, a to su piletina, ćuretina, govedina, teletina, kobasice, slanina, ovčetina, divljač, inćuni, losos, pastrmka, rakovi, jastog, mozak, bubrezi, šunka, svinjetina, tunjevina, sočivo.Te namirnice naročito ne treba jesti za vreme akutnog napada. Umesto maslaca, masti i margarina koristite hladno-ceđena biljna ulja. Slobodno konzumirajte sveže voće i povrće, osim karfiola, spanaća, graška i pečuraka, jer sadrže izvesnu količinu purina. Kada je reč o žitaricama, dajte prednost integralnim, naročito ječmu, pirinču, prosu, pšenici. Sušeno voće i voćni sokovi takode su dozvoljeni i preporučljivi. Sok od celera, šargarepe, rasol od kiselog kupusa odlični su prirodni lekovi za giht i reumu. Giht dijeta preporučuje i pijenje dosta tečnosti, oko dve-tri litre, kako bi se potpomogla eliminacija mokraćne kiseline. Oprez se savetuje jedino srčanim i bubrežnim bolesnicima, kojima će lekar možda preporučiti ograničen unos vode. Ishrana kod gihta treba biti bogata i namirnicama koje sadrže selen, poput prokelja, brazilskog oraha, pšeničnih klica, kao i dragocenim omega-3 masnim kiselinama.
Dijeta za giht nam preporučuje da telesnu težinu trebamo regulisati pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, a nikako izgladnjivanjem. Izbegavajte svako naglo mršavljenje jer i to može uzrokovati porast nivoa mokraćne kiseline.  Osim pravilne ishrane, u lečenju gihta značajno mesto imaju i prirodni lekovi na bazi lekovitog bilja…