Med je slatka materija koja nastaje preradom cvetnih i drugih sokova koje medonosne pčele sakupljaju i skladište u košnice. Prema zastupljenosti biljnih vrsta razlikujemo monoflorni i poliflorni med. Monoflorni med je med koji u suvom ostatku dominantno sadrži polen jedne biljne vrste (bagrem, lipa, suncokret,…). Poliflorni med sadrži nektar više biljaka (livadski med). Medljika je posebna vrsta meda koja nastaje sakupljanjem “medne rose” sa listova četinara ili listopadnog drveća.

Bez obzira na vrstu, med za koji se odlučimo da koristimo trebalo bi da bude pravi. Sva blagotvorna dejstva koja med ima, odnose se na prirodan med. Međutim, postoji veliki procenat “lažnog” meda, koji ne samo da nije nastao radom pčela, nego se nekada proizvodi kuvanjem šećernog sirupa i dodavanjem veštačkih aroma. Ovakav “med” nema nikakve kvalitativne osobine zbog kojih bi bila opravdana njegova upotreba u ishrani ljudi. Postojanje ovakvog “meda” narušava poverenje korisnika koji u nekim situacijama čak i odustaju od upotrebe meda, jer ne mogu da budu sigurni da je med koji su kupili pravi, prirodan med.

Kako da znamo da li je med pravi?

Postoji više različitih preporuka i testova koji se mogu upotrebiti u kućnim uslovima, u cilju raspoznavanja pravog meda.

• Uzmite malu količinu meda i protrljajte između prstiju. Pravi med pri razmazivanju između prstiju nije lepljiv, za razliku od veštačkog.
• Ukoliko okrećete teglu sa medom, pravi med, usled veće viskoznosti sporo klizi sa jedne na drugu stranu. Veštački med je laganiji i tečniji.
• Med ima specifičan ukus koji nestaje u roku od nekoliko minuta. U slučaju veštačkog meda, ukus će se duže zadržati, usled prisustva dodatog šećera. Međutim, i ukus prirodnog meda može da se menja, ukoliko se zagreva i hladi više puta.
• Pravi med uglavnom ima specifičan miris, na cveće sa kog je nektar sakupljen. Veštački med nema miris, ili možemirisati na šerbet.
• Ukoliko se kašičica meda sipa u čašu sa vodom, med pada na dno i ne otapa se. Otapa se tek postepeno, mešanjem. Veštački med se brže otapa, već u kontaktu sa vodom.
• Test sa šibicom. Potopite vrh palidrvceta u med. Ukoliko je med pravi, šibica će moći da se upali. Ukoliko je med veštački, usled viška vlage, nećemo moći da upalimo šibicu.
• Test sa upijajućim papirom. Kada stavimo kap pravog meda na površinu lako upijajućeć papira, neće doći do upijanja. Ukoliko je reč o veštačkom medu, papir će vrlo brzo upiti kapljicu meda.
• Čistoća meda. Veštački med nema nikakve primese, jer je obično nastao kuvanjem šećernog sirupa. Pravi med koji se vadi iz saća može sadržati sitne “nečistoće”: deliće polena i saća. Ukoliko se desi da pronađete čak i pčelu u tegli kupljenog meda, makar ćete biti sigurni da je med pravi.
• Test sa žumancetom jajeta. Kada se pravi med pomeša sa žumancetom, žumance dobija izgled kao da je kuvano. Veštački med neće promeniti izgled žumanceta.

Postoje i mnogi drugi praktični saveti za razlikovanje pravog od veštačkog meda. Svi oni mogu da budu korisni, međutim, i pored toga, nekada je teško čak i iskusnom poznavaocu meda da sa potpunom sigurnošću prepozna veštački med.

Najbolji savet je kupovati med od proverenih osoba. Ukoliko niste u mogućnosti da kupujete med direktno od pčelara, vodite računa da makar med koji kupujete poseduje odgovarajuće sertifikate o poreklu i kvalitetu.

Gorski med