Dobra i loša strana mesa

da li je meso zdravo?Meso živine i drugih vrsta životinja se toliko dugo koriste u ishrani ljudi da su praktično postali neizostavni deo trpeze. Nemoguće je zamisliti svečani ili porodični ručak koji ne sadrži meso u nekom obliku. Kao i bilo koja druga namirnica, upotreba mesa u ishrani ljudi ima svojih prednosti i mana, posebno kada se koristi u veoma velikim količinama.

Pre svega, meso je odličan izvor korisnih proteina i svih esencijalnih aminokiselina važnih za pravilnu izgradnju svih tkiva našeg organizma. Takođe, meso je jedan od najboljih izvora gvožđa, i to njegovog hem oblika, koji se najbolje apsorbuje u organizmu. U mesu ima u manjoj ili većoj količini i drugih važnih elemetata, kao što su cink i selen. Od vitamina, u manjoj meri i u zavisnosti od vrste mesa, mogu se naći vitamini D,E i vitamini B kompleksa. Vitamin B12, važan za pravilnu izgradnju crvenih krvnih zrnaca je najzastupljeniji u mesu, mleku i ribi.

Poslednjih godina, sve više se govori i obraća pažnja na negativna dejstva konzumacije mesa, posebno crvenog mesa i mesnih prerađevina. Pitanje da li bi trebalo uopšte jesti meso, i u kojoj količini tema je velikog broja istraživanja i diskusija. Upotreba velike količine crvenog mesa i mesnih prerađevina u ishrani se dovodi u vezu sa povećanim rizikom za nastanak različitih bolesti, a pre svega karcinoma kolona. To se posebno odnosi na mesne prerađevine u kojima su kao konzervansi korišćeni nitriti i nitrati (salame, paštete i druge konzervirane mesne prerađevine), ili dimljeno meso, jer je dokazano kancerogeno dejstvo cikličnih ugljovodonika koji se iz dima prenose na meso. Meso sadrži hem gvožđe, ali i elementarno gvožđe. Smatra se da elementarno gvožđe pospešuje stvaranje kancerogenih N-nitrozo jedinjenja, koji su u direktnoj vezi sa nastankom maligniteta.

Za smanjenje potencijalnog kancerogenog dejstva mesa i mesnih prerađevina važno je smanjiti i dužinu izlaganja njihovom dejstvu. Vlakna iz biljnih namirnica koja su nesvarljiva, imaju važnu ulogu u održavanju normalne probave. Ukoliko je ishrana bazirana pre svega na mesu, mesnim prerađevinama i ugljenim hidratima, sa malo vlakana, često postoji usporena pasaža sadržaja iz creva, tako da je sluzokoža duže izložena svim štetnim materijama koje se putem stolice eliminišu iz organizma. Time se povećava i mogućnost nastanka oštećenja sluzokože creva, a povećava se mogućnost apsorpcije toksina koji će ispoljiti i udaljeno štetno dejstvo u organizmu.

Ono u čemu se svi slažu jeste da je najbolji način za održavanje dobrog zdravlja uravnotežena, zdrava, raznovrsna i redovna ishrana. Takav način ishrane podrazumeva raznolikost u izboru namirnica, koje podmiruju dnevne potrebe organizma za svim vitaminima, mineralima, proteinima, mastima i drugim nutrijentima koji su važni za očuvanje normalnog funkcionisanja imunološkog i drugih sistema našeg organizma.

Izvori:
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0309174014000564
http://www.medicaldaily.com/3-benefits-eating-meat-234798

Priredila Dr Danica Petrović, PRIMED tim