Pravila bezglutenske ishrane!

gluten-freeCelijakija je autoimuna bolest tankog creva, koja se manifestuje kao njegova trajna nesposobnost da se razgrađuje gluten-belančevinu ploda nekih žitarica. Kod ove bolesti, usled unošenja glutena kroz hranu, dolazi do oštećenja sluzokože tankog creva i crevnih resica. Funkcija crevnih resica je da razgrađuje i apsorbuje hranljive materije koje su neophodne za život i zdravlje, što usled oštećenja posledično dovodi do deficita nutritijenta. Isključivanjem glutena iz ishrane postiže se regeneracija creva, a obolelima se znatno poravlja zdravstveno stanje. Bezglutenska ishrana je sve popularnija jer je efikasna u gubitku kilograma i doprinosi detoksikaciji organizma.
Smeta li vam gluten?
Reakcija i alergija na gluten kod dece se može javiti u prvim godinama života, a manifestuje se kao hroničan proliv, gubitak apetita, gubitak koštane i mišićne mase, anemija, stagnacija u telesnom razvoju i sazrevanju, kao i mnoge druge promene. Kod odraslih simptomi intolerancije na gluten mogu biti nespecifični, pa se bolest teško otkriva. Neki od znakova su nadimanje stomaka, gasovi, smenjivanje proliva i zatvora, migrene i pojačane glavobolje, konstantna razdražljivost i napetost, poremećaj ravnoteže, vrtoglavice, hroničan umor…. Sve navedeno je izraženo najviše nakon glavnih obroka u toku dana. Osobe koje ne prepoznaju simptome i ne pridržavaju se propisane ishrane, pre ili kasnije mogu osetiti vrlo ozbiljne posledica poput malokrvnosti, oštećenja zuba, osteoporoze, nervoza, anksioznost, steriliteta, mišićne slabosti…
Šta je dozvoljeno, a šta ne?
Uloga bezglutenskih namirnica je da organizmu obezbede energetske materije (ugljene hidrate i masti za rast i izgradnju ćelija, energiju za umni i telesni rad, gradivne materije (proteine), kao i zaštitne materije (minerale i vitamine) koje organizam čuvaju od bolesti. Pravilna bezglutenska ishrana uključuje prosečno 60% ugljenih hidrata, 15% proteina i 25% masti iz bezglutenskih namirnica. Treba koristiti samo dozvoljene namirnice, mnogo povrća, voća, nemasna mesa, samonikle darove prirode, zimnicu, začine, povremeno gotova jela i prerađevine, ali samo one koje imaju oznaku “bez glutena”.
Bezbedne namirnice
Veliki je broj namirnica koje ne sadrže gluten i koje mogu slobodno da ih konzumiraju oboleli kod celijakije. U bezbedne namirnice spadaju pirinač, proso, kukuruz, kinoa, amarant, razne vrste brašna od krompira, mahunarki, leblebija, heljde, tapioke, kestena i dr. Bez problema se mogu jesti i mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, biljna ulja, povrće i voće, koštunjavi plodovi… U prodaji se mogu naći i veliki broj namirnica namenjenih obolelima od celijakije (brašno, hleb, testenine, keksovi i sl.) iz kojih je gluten odstranjen, a prepoznaju se po ambalaži na kojoj piše- bez glutena.
Zabranjene namirnice.
Pšenica, raž, ječam, geršla, zob (ovas), kuskus, kamut, pahuljice, industrijski proizvodi od istih namirnica- brašno, skrob, griz, klice, prezle, mekinje, kaše, slad, pekarski i pivski kvasac, testenine, kupovni kukuruzni hleb…
Skriveni izvori glutena.
Ukoliko bolujete od celijakije, morate biti vrlo obazrivi pri kupovini industrijske hrane, jer postoji mnogo skrivenih izvora glutena. Naročit oprez treba da bude pri kupovini senfa, kečapa, soja soseva, suvomesnatih proizvoda, čipsa, piva, instant supa, čokoladnog mleka, voćnih jogurta, sladoleda i drugih slatkiša. Najbolja opcija je da industrijske proizvode ne koristite u ishrani jer su višestruko štetni po zdravlje, već da koristite hranu u njenom prirodnom obliku, koju ste sami pripremili i u čiji ste sastav potpuno sigurni. Činjenica je da se gluten nalazi u čak 70% industrijskih namirnica, jer u njima igra ulogu emulgulatora i stabilizatora.