Toksini su štetne materije koje usporavaju ili blokiraju metaboličke procese u organizmu, oštećuju ćelije i tako povećavaju rizik od nastanka raznih bolesti, na prvom mestu karcinoma. Jedan od ključnih odbrambenih mehanizama tela jeste sposobnost detoksikacije i regeneracije. Za ovo je na prvom mestu zadužena jetra, koja je u stanju da prepozna milione toksina, pretvori ih u bezopasne supstance i odstrani ih. Najčešće je reč o pretvaranju masnih materija u supstance rastvorljive u vodi koje se izbacuju putem mokraće.
Odstranjivanje toksina
Usled raznih zagađenja kojima je okružen, čovek danas unosi u organizam neuporedivo više toksina nego pre nekoliko decenija. Sa druge strane, u raznim metaboličkim procesima organizam sam stvara toksine, što dodatno optetećuje organizam i povećava rizik od mnogih bolesti. Telo uspeva da neutrališe štetne materije tako što se za otrove vezuju bezopasni molekuli, te se izbacuju iz tela i pre nego što stignu da nanesu štetu organizmu. O važnosti ovog procesa govori i činjenica da se dve trećine ukupne energije koja se troši na gradivne procese u telu otpada na procese eliminisanja toksina. Međutim, ukoliko je organizam previše okupiran ovim procesom, telo može početi da prekomerno troši svoje resurse, tako da će opasti njegova mogućnost da eliminiše toksine, što bolestima širom otvara vrata.
Ključ uspešnog čišćenja
Zdrava jetra je od vitalnog značaja za celokupno stanje organizma. Ako je sposobnost detoksikacije narušena usled prevelikog izlaganja toksinima, najčešće unošenjem alkohola ili šećera, osoba postaje osetljiva na kancerogene materije. U prilog tome govori i činjenica da je jedan od gena za koji se veruje da uslovljava genetsku sklonost ka karcinomu takođe odgovoran za stvaranje ključnog enzima detoksikacije organizma glutation- transferaze. Dok se genetičari utrkuju da pronađu način da isključe gen za rak, mi sami možemo da povećamo nivo glutation -transferaze u organizmu unošenjem odgovarajuće količine ovog enzima ili pak njegovog prekursora N-acetil-cisteina i selena.
Kiselost- kočničar detoksikacije
U pravilnom funkcionisanju mehanizma detoksikacije značajnu ulogu igra i održavanje odgovorajuće pH ravnoteže organizma, jer sredina u kojoj se odvijaju procesi ne sme biti suviše kisela. Imajte na umu da proizvodi koje telo odbacuje nakon prerađivanja konzumirane hrane mogu promeniti odnos kiselosti i baznosti u telu. Takođe, neke namirnice povećavaju kiselost, dok druge povećavaju baznost organizma. Ovo zavisi od njihovog hemijskog sastava, a ne od toga da li je hrana kiselog ukusa. Limun, je na primer kiseo zbog prisustva limunske kiseline, ali se ona metaboličkim procesima potpuno razgrađuje, pa je krajnji efekat konzumiranja ovog voća, povećavanje baznosti u organizmu. Proteini su sastavljenji od aminokiselina i povećavaju kiselost sredine, dok voće i povrće (sadrži veće količine kalijuma, magnezijuma), semenke, koštunjavo voće (visok sadržaj kalcijuma) povećavaju baznost organizma, budući da su minerali u njihovom sastavu bazni. Iako naše telo ima mehanizme za održavanje odgovarajućeg pH krvi, prekomeran unos namirnica koje povećavaju kiselost organizma, može imati negativne posledice po zdravlje. Otprilike, oko 80% hrane koje unosimo treba da bude baznog karaktera, a 20% ona koje podstiču kiselost.
